Problemi sa svekrvom II

[8756]

Ja sam patila sto sam usla u potpuno opremljen kucu zajedno sa tanjirima, serpama, krpama i peskirima. Jer nisam sama birala.
I razumem. Ali nije vredno sekiracije.

[lucemalo]

Sto se tiče bebećih stvari, nisu ni danas sve takve. Moja snajka je mlada zena, bukvalno smo kupili po jedan bodić, zeku i mi i njena majka, ona neka dva komada, a sve ostalo joj prosledila njena snajka koja ima bliznakinje od tri godine. Gomile tinu. Kupila je stvari za kupanje i kolica. Licno, uvek je pitam oko odeće i ono što nikad ne kupujem su cipele. To mora sama, ujedno i da malena proba. Ako hoću da se zove da je moj poklon, dam novac.
Kad su meni deca bila mala ja  nisam imala od koga da dobijem, svi okolo su imali veliku decu, cak ni moje drugo dete nije moglo stvari od prvog, tek po neku, jer je drugi bio mnogo krupniji.

[Alumatik]

Ne znam da li je moja situacija za ovu temu, napisacu ovde pa neka administratotke prebace ako treba. Naime imam problem sa svekrvom sto se tice vidjanja unuceta( mog deteta). Vidja ga otprilike nekad na 5-6 dana, nekad na 2-3, nekad se desi da ne odemo kod nje 7-8 dana, zbog posla, vrtica, obaveza. Ona onda pocne da kuka, da se zali kako ga je uzelela, pita sto ne dolazimo,nekad je imala momente i da place. Tako je od kako se dete rodilo. Zaista se trudim da je ispostujem kao baku, vidi se da dete voli puno, to je neosporno, ali mi se cini da je previse posesivna. Ne zelim da uskratim baki unuce, a ni svom detetu baku, ali cini mi se da preteruje, stvara mi neke opterecenje i tenziju u glavi. Kao da joj nista nije dovoljno, najsrecnija bi bila kada bi on provodio svaki dan sa njom. Moji ga nekad ne vide po 15-20 dana cak i vise, ali ne prave problem, jednostavno su svesni da svi imamo obaveze, poslove, vidjamo se kad mozemo.
Zelim da pitam clanove, koliko cesto vasa deca vidjaju bake i deke, i koliko mislite da je "normalno" da se vidjaju, da bude baka ispostovana, a i koliko je detetu potrebno da provodi vremena sa njom?

Moje roditelje vidjaju cesto, navikli su na njih, zavisi naravno od obaveza, ali I ja se trudim da se cesto vidjaju jer su I oni vezani jedni na druge, stariji su I ne zelim da ih uskratim da uzivaju u unucima.Cesto prespavaju kod njih.Roditelje od mm nisu videli godinu I po dana I besna sam na njih samo tako, jeste da ne zivimo u istom gradu, Ali ...neverovatni izgovori zasto ne mogu da dodju, aj sto ne dodju nego I ne have se da pitaju po mesec, dva za decu.Meni je to nepojmljivo.Mozda bi neko bio srecan da ima ovako nenemetljive svekijevce, Ali meni je to bas tuzno.
S vremena na vreme imam zenu koja mi pomogne oko dece I bebe.Ona ima svoje unuce koje vidi mozda jednom mesecno, nekad I duze ,zavisi kako je snajka pozove I kad prica o unucetu to je takva sreca, a ja vidim da pati sto je ne vidja cesce.Moju decu obozava, bebu narocito I bude mi je bas zao, nekad imam osecaj da kroz moje nekako nadomesta to sto svoje vidja tako retko.Bas mi je to tuzno, vidi se koliko pati.

[Klempava81]

Nosi i moj nasledjeno.
Klinac od sestrine kume, koji sada ima 16 godina - drugi klinac sestrine kume, sada 10 godina - sestric, sada skoro pa sest godina - moje dete.
Sada je ubaceno jos dvoje dece izmedju sestrica i mog deteta, i mladji je od njega krupniji, pa sta pretekne da je citavo dodje.
Krevetac smo kupili, tj moji su dali novac a mi smo samo otisli u prodavnicu i izabrali.
Kolevka nasledjena. Kolica nasledjena. Kisobran kolica mi kupili bili. Igracke - trecina dobio, trecina nasledjena, trecinu uzabrao pa mu kupili.
Trotinet dobio na poklon od srednje tetke, pa polomio. Onda dobio nasledjen od sestre od najstsrije tetke, vratili jer je roze, nece roze. Sad moram da kupim treci.
Cenjkamo se oko rolera, a bajs moram da mu kupim, nema od koga da nasledi a da je plav i da ima autice i da... to sto on zeli.
Sto je stsriji to vise bira sam neke stvari, ali kada su mali i ne znaju nista, ma samo nek je celo i cisto.

[Kris13]

Sa prvim detetom sam morala strogo da mirujem, pa su kupovinu obavili muž i sveki. Sve su oni lepo izabrali, ali sam patila što nisam ja mogla lično da idem i biram. Drugo dete je bilo drugog pola, pa smo krupne stvari mogli iskoristiti, ali je opet trebalo obaviti veću nabavku odeće i tako još nekih stvari ..e to sam išla ja, i tad mi je falilo da neko ode umesto mene i to završi, jer mi je bilo užasno naporno i pomalo gnjavaža obilaziti 10 radnji trećem detetu ništa nismo kupili
Sa prvom bebom svemu se pridaje ogroman značaj, tek posle ustvari uvidimo neke stvari... mame koje su to prošle znaju da je bezveze rasipati energiju i vreme oko toga što bodić koji je kupio neko nije baš one nijanse roze koju smo zamislile u glavi i pokušavaju da ukažu članici na to...lepše će joj proći trudnoća ako pokuša da zaista primeni taj glas iskustva i ne sekira se oko takvih stvari
Ovo boldovano je nekako malo...mlad pogled na svet    kažem to iz razloga što se u vreme kad je svekrva rađala, verovatno više stvari nasleđivalo i poklanjalo, kupovala se unisex odeća koju je više beba moglo da nosi, i kad ti neko nešto pokloni, bilo novo ili polovno, to se nije smatralo smrtnom uvredom kao danas. Krevetac, kolica, pa čak i odeća su kružili po familiji i to je bila velika olakšica.
Danas živimo u dobu konzumerizma gde se ide na to da se kupuje što više, pa je malo npr unisex odeće, ako su boje univerzalne onda je tu obavezno neki cvetić ili autić  na njemu koji ga deklariše po polu...i nekako je veliki broj novopečenih mama u fazonu da za njihovo dete svaki komad od odeće preko čarapa do tetra pelene mora biti u tančine biran i sasvim nov, jer ako nije to slučaj, kao da to znači da manje vole dete.. pa je uvreda da im neko kupi nešto što nisu same odabrale, uvreda da im se prosledi već nošeno... umesto da takve stvari shvate kao olakšicu i pomoć, pravi se problem gde ga nema...

Zavisi sta je za vas mlado    ....salim se na pragu sam tridesete pa moguce da i jesam malo zelena ali ono sto sam htela da kazem da takav stav da treba malo i svekrve da popuste se ne odnosi samo na odecu nego generalno....jer se to nametanje obicno ne zavrsava samo na bodicu nego posle povlaci i druge stvari....razumem da je i njima radost da kupe ali pustite malo mame i tate ponarucito kad je prvo dete to je takva euforija i radost i treba ih pustiti malo da uzivaju     .

[Alesta]

Moram da se nasmijem na ovo,jer sam za vikend vodila raspravu upravo oko ovih stvati.Doduše ne kao svekrva,nego kao sestra.
Mama je zabranila da bilo tko njenoj bebi bilo šta kupuje.Ništa ne treba,sve će oni sami da kupe za svoje dete.Zabranjeni su bili i poseti 40.dana.
Ok sestro slatka,tvoje dete-tvoja pravila.Sva mamina pravila strogo ispoštovana.
Sada mesecima kasnije,kao slučajno nabaci kako njenom detetu nitko ništa nije kupio,ma ni bodić a ne da je došao da joj pomogne oko bebe.
Ma znaš šta?!?!?!Nemoj me...
Sreća u mobu su ostale poruke kao dokaz.
Ne verujem da ovo pišem,ali razumem svekrve.Kako god da napraviš,ne valja pa ne valja...

Za kupovinu garderobe,svi se otimaju kada dete malo.Kako raste tako interes pada.A cene su puuuuno veće.

[Aska Luna]

Ja sam najdalje moguće od "mora markirano" i "sve mora u nijansi", do te mere da mislim da sam bila jedina u porodilištu koja nije unapred spremila šta će dete da nosi na izlasku nego je bukvalno bilo "rekla sestrica da bude što prostije pa donesi ili zeku ili bodić i pantalonice, šta nađeš da ti se sviđa" i muž bukvalno to i uradio. Sestrica se posle smejala da nikad nije jednostavnije i brže obukla bebu za izlazak iz porodilišta (čovek doneo samo zeku i skafander ). Uopšte nemam problem ni sa nasleđenim (al nemamo od koga) niti sa polovinim (za sve bitnije prilike smo uglavnom i kupovali polovno jer smo sasvim svesni da će obući tad i nikad posle jer preraste dok si rekao keks). Po kući je išao bukvalno samo u bodiću (pa dodamo zimi pantalone ili hulahopke), opušteno mi je da navučem rasparene čarape ako smo sami kod kuće.  Dakle od "garderobe" i "mode" operisana totalno. Ono sa čim imam problem (a ima ga i ova članica) je to da se natura volja, da se ne razgovara i da se lepo rečeno mišljenje ne poštuje. Banalan primer može biti ta garderoba za bebu kupljena "na gro", može biti neka druga banalnost, a mogu biti i ozbiljne stvari.
Što napisa Kris, nije to "jedan bodić" niko ne pravi frku od jednog bodića. Al se taj jedan pretvori u sto jedan i cipele i sve ostalo i na kraju (obično) i u lovačke priče tipa "komplet garderobu sam mu ja kupila inače bi dete  išlo okolo u krpama nekim" u nekim ekstremnim situacijama (prisustvovala sam i takvim izjavama)

[Trinitty]

Prvom unučetu smo kupovali sve što nam se svidelo, snaji nije smetalo, bar to nikad nije pokazala. Ostalima ne toliko.
Pošto jetrve nemaju problem sa nasleđivnjem i pozajmljivanjem dečije odeće i opreme između sebe, sestara i drugarica, ostaloj deci je za početak, a i kasnije, trebalo sve manje i manje, tako da sam najmlađoj unuci kupila najmanje od svih, čisto koliko da sutra ne bude da baba nije ništa kupila(ovo važi i za snaju i za sina). Sve što su deca dobila od drugih, a nije im se svidelo, ili, bilo malo, veliko, ništa nije bačeno, sve je poslužilo za razmenu, ili, poklone.
Za sve sam pitala da li je potrebno i da li joj se sviđa,  slala sam joj fotografije da izabere boje i model, sve sem haljinice, to je prepustila meni i zahvalna sam joj zbog toga
Obukla je samo jednom, prerasla posle desetak dana   ali meni je zbog tog jednom bilo

[Be You!]

Ma nisu žene toliko sitničave i dokone da se bune zbog svega ili lepih a ipak nefunkcionalanih haljinica npr. nego se oseti kad je u pitanju nametanje, oseti se tenzija.
Drago mi je ko nije imao priliku to da doživi.

Inače, nemam ni ja apsolutno ništa protiv polovnog i prosleđenog niti bih imala, to su potrošne stvari koje je kratko koriste. Pa eto razumem o čemu žene pričaju.

[zadza]

Ona ima svoje unuce koje vidi mozda jednom mesecno, nekad I duze ,zavisi kako je snajka pozove

Da li ih ti pozoveš da dođu? Možda ne dolaze zato što nisu pozvani?

Ovo sa garderobom neću da komentarišem, besmisleno je.

[Alumatik]

Prestala sam da ih zovem da budem iskrena. Rekla sam mm da nema šanse da cu ih zvati da dodju, a neću ići kod njih dok oni ne dodju pa makar ne videli decu do kraja života. Zašto?! Imali smo dobar odnos i sad kad se to povremeno čujemo mi lepo pričamo.Uglavnom smo mi išli kod njih par puta godišnje, a oni dolazili na dečije rodjendane. Pri tome nismo imali kola do pre par godina i vucarali se autobusom svaki put.Za sve ove godine sam je par puta zamolila da dodje da mi pomogne oko dece, jer sam sama sa njima.Dosla je taj prvi put i to je bilo joj pa kako će ipak je Beograd, a mi ovde jedemo ljude koji dodju 
Drugi put je već bilo boli je želudac, ok znam ima problem, ali to nije bio problem da 10 dana posle ode sa drugom snajkom na more i čuva njenu decu.Aj iskuluram to.Vrhunac mi je bio prošle zime, odemo mi kod njih i bilo im je teško da nam ustupe svoju sobu, gde smo inace do tada spavali kad god dodjemo, nego smo spavali na spratu sa klincima bez grejanja, bez tv a i tako sam u hladnoj sobi dočekala 2023....odlepila sam, al nekako iskuliram.U međuvremenu ostanem trudna, ma ni p od pomoći da ponudi. Ponadah se bar ce nas preko leta pozvati da dodjem da dovedem decu malo da odahnem na onim vrucinama.Jok, celo leto nisu zvali, bar da pitaju kako sam.A vrhunac je što sam se porodila u septembru,  a bebu još nisu došli da vide....ovaj put nisam besna sam ja, nego i mm.Pa da sam ko zna kakva karakondzula da su normalni došli bi da vide unuce, ako ne zbog mene onda zbog sina.Pri tome me je u poslednjoj trudnoći stigao pritisak, anemija, sa troje dece , od kojih je beba tad imala 3 nedelje kad je mm morao da se vrati na posao u inostranstvo i džaba...ljudi u zemlju propali.
Mislim realno mene boli uvo hoće, neće,   prvo sam bila razočarana,  sad ma ko vas sisa, ali mi je zao zbog mm jer mu je bas teško zbog toga i zbog dece koja više ni ne pitaju za njih.A bebac ih mozda upozna na 1. rodjendanu, tada će biti zvanično pozvani.
PS nije sad da veličam moju mamu, ima bezbroj nekih gluposti oko kojih se sporeckamo i oko saveta i oko raznoraznih gluposti,  ali mislim da bi onako kljakava, sa prezivljenim mozdanim udarom i svojih 75 godina ako treba peške došla da vidi unuke i nista joj nije teško oko njih i za njih.
Napisah roman.
Mislila sam da nikada neću pisati na ovoj temi.

[Alumatik]

Kasno videh lapsus, divan doček Nove 2022. je bio....

[Klempava81]

I ja sasvim razumem o cemu zene pricaju, i sama sam se mnogo puta tako osecala, tako da nije da nisam dozivela.
Samo mislim sada da je to sve samo bez veze gubljenje vremena i zivaca. Niko ne moze da nametne nista sto mu nismo dozvolili.
Ako bas smeta kupovina stvari, moze se reci, a ako ne moze da kaze, onda mije problem u svekrvi.
Ako i kaze i ova kupi, moze bukvalno da joj vrati i ostavi ispred vrata, moze da baci u smece, moze da razdeli, da nikad deretu ne obuce.
Uvek, uvek i uvek kada su u pitanju problemi sa svekrvom oko nase dece, sve je u nasim rukama i prica pocinje i zavrsava se sa to je nase dete.
Obrnuto je, recimo, ono kada sveki ulazi u spavacu sobu ili sedi sa drugarucama od snajke, a u svojoj kuci u koju je dosla snajka. Dakle, tu sve pocunje i zavrsava se sa svekrvina je kuca.
U oba slucaja, samo od nas zavisi kako cemo se osecati, s tim sto u prvom mi diktiramo pravila a u drugom one.
Ako bilo ko moze da nam nametne svoju volju, u nama je problem. Ako pokusava, a nas to frustrira umesto da nam je cak i smesno, besmisleno, beznacajno, onda je problem u nama. I treba da rwzmiskjamo kako da resimo to a ne sta cemo sa tolikom garderobom.

[lucemalo]

Alumatik, ni za ovo što si napisala, nemas problem, ni razlog da se nerviras. Izabrana je distanca i  to je ok. Sin im radi u ino i oni ne vide potrebu da te zivkaju, smaraju ili ti se nakače svako malo. Jednostavno, prihvatiš da je to tako i eto. Blizi su sa onima koji su njima blizi.
Bilo ovde gomila onih koje se zale na svekijevce koji svaki čas zivkaju i upadaju bez mere,zasednu pa ne umeju da odu, sve hoće da vide i sl.
Stvar je samo u tome sto su tvoja očekivanja drugacija.

[Klempava81]

Pokusavam da skontam kakav covek ce strpati sina snaju i unucice u hladnu sobu. To je stvar ljudskosti neke. Pa psa tudjeg ne bih smestila u hladnu prostoriju.
I sve su tada rekli.
Ocekujes dobru volju od ljudi koji nemaju neke osnovne osecaje ili ih namerno nemaju kada ste vi u pitanju, sto je tek boyesacuvaj, njihovi unuci su u pitanju.